Pre 44 godine, čovek je sleteo na Mesec uz pomoć krajnje jednostavnog računara

Sletanje na mesec

Nil Armstrong je pre 44 godine sleteo na Mesec uz pomoć računara koji je radio na 1,024MHz! Kako se projekat Google Lunar X Prize zahuktava, zanima nas kakva će se vrsta računarske snage koristiti na sledećoj misiji koja vodi čoveka na Mesec?
Ovog vikenda je obeležena 44-ta godišnjica sletanja na Mesec, bez ikakve sumnje najvećeg tehnološkog dostignuća 20-og veka. Vrhunac ovog naučnog i tehnološkog čuda je izveden sa jednom od prvih upotreba integrisanog kola – sirovim modernim procesorom – svakako daleko od računarske snage koju koristi današnji Lunar X Prize tim.

Apollo Guidance Computer (AGC) je radio na 1,024MHz i imao 74kb raspoložive memorije sa 4kb na raspolaganju onoga što danas nazivamo RAM memorija. Pravi dostignuće AGC-a je da je nosio operativni sistem u realnom vremenu, što omogućava računaru da radi više zadataka odjednom i određivanje prioriteta tih zadataka prema zadatim pravilima.

List Computers Mesec racunar 590x330

Apollo Guidance Computer (AGC)

Sposobnost AGC-a za izvršavanje više zadataka odjednom je sprečilo da misija postane tragična greška tokom svojih poslednjih trenutaka. Tokom završne faze spuštanja lunarnog modula Apoloa 11, hardverski bag u jednom od radara lunarnog modula je izazvao da AGC bespotrebno izračuna podatake iz glavnog radara pored radara koji je bio zadužen za sletanje. To je izazvalo seriju alarma upozoravajući posadu i zemaljsku kontrolu da će se uskoro desiti preopterećenje u procesoru. Međutim, s obzirom na mogućnost operativnog sistema da odustane od zadataka na osnovu prioriteta, sam operativni sistem je uspeo da oslobodi dovoljno procesorske snage da se uspešno izvrši program za navigaciju sletanja.

Astronauti na brodu Apolo 11 su unosili komande u AGC koristeći sistem pod nazivom DSKY, što je u prevodu značilo “ekran i tastatura” (display and keyboard). Komande su se unosile kao glagolske imenice uparene sa brojevima koji su im dodeljeni, sofisticirana i elegantna paradigma bušenih kartica koje su se u to vreme redovno koristile u tadašnjim računarima.

Postoje i neke prednosti korišćenja tako jednostavne mašine za let u svemir. Što je kompleksnija mašina i njen kod, to je veća verovatnoća za nastanak greške. Iz tog razloga današnje napredne letelice, poput bombardera B2, rade na čipovima koji su “Pentium klase” (tačni detalji su poverljivi) u eri Haswell procesora.

Ako možete da pretpostavite kakva računarska snaga će biti prisutna u sledećoj misiji na Mesec, budite slobodni da nam ostavite komentar ispod.

Tagovi:  

3 komentara na Pre 44 godine, čovek je sleteo na Mesec uz pomoć krajnje jednostavnog računara

  • Milan (@radovicmmilan)  kaže:

    Izgleda bas kao danasnji CDU od Boeinga :)

  • Marko  kaže:

    Nije jednostavno samo zbog toga niti je to paradox…. tim masinama jaci procesori i netrebaju a ako te bas zanima f-117a je imao racunar velicine ormara, uradjen u tranzizstorskoj tehnici a nastao je 1984 u eri chipova i digitalizacije. Takodje Rusi koriste racunare izradjene u cevnoj tehnici jel su cevi otporne na ometanje i EMP, dok PNP i NPN spojevi pod naponom tada bivaju razoreni…. inace nista cudno ni za danasnje vreme 1. bezbednst i pouzdanost a onda tek performanse ( Koje performanse kad koriste proracune susreta i poluproste algoritme za presretanje !!!)

    • Pera  kaže:

      Ma pusti Milana, jos je mlad i ne cita puno

Leave a reply

Ivane

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

new era hats 59 fifty north face outlet store new era 5950 low profile columbia outlet black new era 49ers hats new era angels hats cheap new balance 574 new balance 574 new era nfl hats nfl logo cheap new balance 574